Je­dan od vo­de­ćih pla­ne­tar­nih struč­nja­ka iz obla­sti drev­nog pra­va dr Fi­li­p Vu­ko­sa­vo­vić je ro­đe­ni Ba­ra­nin. On ovih da­na pro­vo­di kra­tak od­mor u gra­du pod Ru­mi­jom. Dr Fi­lip Vu­ko­sa­vo­vić je di­rek­tor i glav­ni ku­stos Na­ci­o­nal­nog po­mor­skog mu­ze­ja u izra­el­skom gra­du Ha­i­fa, gdje je sti­gao iz Je­ru­sa­li­ma u ko­jem je pret­hod­no go­di­na­ma bio di­rek­tor Mu­ze­ja bi­blij­skih ze­ma­lja, i svo­jim na­uč­nim ot­kri­ći­ma, ar­he­o­lo­škim i isto­rij­skim is­tra­ži­va­nji­ma, pri­re­đi­va­njem iz­lo­žbi, pu­bli­ka­ci­ja i knji­ga skre­nuo na se­be pa­žnju svjet­ske struč­ne jav­no­sti, ko­ja ga svr­sta­la u vo­de­ćeg pla­ne­tar­nog po­zna­va­o­ca ci­vi­li­za­ci­je bli­sko­i­stoč­nih ze­ma­lja.
U rad­noj bi­o­gra­fi­ji Fi­li­pa Vu­ko­sa­vo­vi­ća su dvi­je ma­gi­star­ske stu­di­je i dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja iz obla­sti drev­nog pra­va. Struč­njak je za iz­u­ča­va­nje kul­tu­re, je­zi­ka, isto­ri­je i pra­va ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka. Go­vo­ri drev­ne je­zi­ke, na­ro­či­to one sta­re oko 5.000 go­di­na, je­zik Asi­ri­je, ze­ma­lja Ba­bi­lo­na i osta­le je­zi­ke iz po­ro­di­ce sta­ro­se­mit­skih na­ro­da. Uče­nje sta­ro­he­brej­skog je za­po­čeo to­kom ma­gi­star­skih stu­di­ja u Bo­sto­nu, a u Izra­e­lu usa­vr­ša­va su­mer­ski, aka­dij­ski i sve osta­le iz po­ro­di­ce sta­ro­se­mit­skih je­zi­ka. Nji­ho­vo zna­nje je omo­gu­ći­lo lak­še ra­zu­mi­je­va­nje isto­ri­je, kul­tu­re i obra­zo­va­nja bli­sko­i­stoč­nog pod­ne­blja.
Nje­go­va naj­u­ža struč­nost je prav­ni dio isto­ri­je, pro­u­ča­va­nje pr­vih, naj­ra­ni­jih za­ko­no­dav­sta­va.
– Sve to je na­sta­lo u Me­so­po­ta­mi­ji, na pod­ruč­ju da­na­šnjeg Ira­ka, gdje, u ne­ka­da­šnjoj ko­li­jev­ci ci­vi­li­za­ci­je, u ovom tre­nut­ku vla­da pot­pu­no ra­su­lo – na­vo­di Fi­lip, na­do­ve­zu­ju­ći se na ak­tu­el­nu pro­ble­ma­ti­ku bli­sko­i­stoč­ne kri­ze.
Bez­u­mlje ra­to­va i kri­ze na Bli­skom is­to­ku, iz ugla na­uč­nog rad­ni­ka i gra­đa­ni­na Izra­e­la ko­men­ta­ri­še kao ne­što za­stra­šu­ju­će, bes­cilj­no, što ni­ko­me ne mo­že do­ni­je­ti do­bra.
– Kad uči­mo o drev­nom Bli­skom is­to­ku, ka­že­mo da je to ko­li­jev­ka ci­vi­li­za­ci­je. Za­to što ve­ći­na kul­tu­re po­ti­če iz Me­so­po­ta­mi­je. Pr­vo pi­smo na­sta­je u Ira­ku, pr­vi sud se for­mi­ra na tom pod­ruč­ju, pr­ve ci­gle za iz­grad­nju, pr­vi iz­u­mi za na­vod­nja­va­nje ze­mlje, pr­va ško­la i za­ko­no­dav­stvo. I da­nas se na­sla­nja­mo na ono što je na­rod Me­so­po­ta­mi­je za­po­čeo pri­je 4.500 go­di­na. Sva ta do­bra, sva ta za­o­stav­šti­na, sa­da su pre­tvo­re­ni u gro­blja ci­vi­li­za­ci­je. To je za­stra­šu­ju­će i pot­pu­no ra­su­lo. U he­brej­skom je­zi­ku ri­ječ ERES zna­či ko­li­jev­ka, a HE­RES uni­šta­va­nje. U toj igri ri­je­či ERES-HE­RES, kri­je se sli­ka ono­ga što se de­ša­va da­nas: uni­šta­va­nje ko­li­jev­ke, ne obič­no ru­še­nje, već si­ste­mat­sko bri­sa­nje sve­ga, svih te­ko­vi­na ci­vi­li­za­ci­je. Ra­zno­vr­sne fun­da­men­ta­li­stič­ke gru­pe po­ku­ša­va­ju da obri­šu sa li­ca ze­mlje sve drev­ne vri­jed­no­sti, što me­ne i dru­ge struč­nja­ke pla­ši, jer ako se ne za­u­sta­ve, ne bi ima­li gdje da ode­mo i šta da is­tra­žu­je­mo – ka­že on i na­gla­ša­va da je je­dan od pri­mje­ra ta­kvog stra­da­nja grad Mo­sul, gdje su fun­da­men­ta­li­sti bu­ši­li­com i di­na­mi­tom ra­za­ra­li drev­ne zgra­de.
– Slič­no je i sa Pal­mi­rom, jed­nim od naj­ču­ve­ni­jih si­rij­skih gra­do­va za vri­je­me rim­skog i grč­kog pe­ri­o­da, gdje su sru­še­ni ap­so­lut­no svi hra­mo­vi, pa­la­te, kul­tur­na za­o­stav­šti­na... Sru­ši­la ih je mr­žnja, eks­trem­ne gru­pe u na­sto­ja­nju da sve vra­te ne­kom ori­gi­nal­nom isla­mu, ori­gi­nal­noj vje­ri, u ko­ju da­nas ni­ko od nji­ho­vih pro­sve­će­nih lju­di vi­še ne vje­ru­je i ne sla­že se sa njom. Za­to vi­še ni­ko­me ni­je bit­no da li je ne­ko mu­sli­man ili hri­šća­nin, ili Je­vrej, svi na Bli­skom is­to­ku za­jed­no pa­ti­mo zbog uni­šta­va­nja ove sta­re ci­vi­li­za­ci­je, ko­li­jev­ke na­ro­da i je­zi­ka – ka­že dr Vu­ko­sa­vo­vić, do­da­ju­ći:
– Eks­tre­mi­sti že­le uni­šti­ti sve, osim ono u šta oni vje­ru­ju. Ru­še, čak i ka­da su svje­sni da je ono što ru­še, a ve­za­no za ci­vi­li­za­ci­ju, ve­za­no i za njih sa­me. Ni­su svje­sni da se sta­nje od pri­je 2.000 go­di­na ne mo­že vra­ti­ti. Pri­sut­na je ve­li­ka ko­li­či­na mr­žnje i ne­to­le­ran­ci­je, ko­ja me­ne lič­no ja­ko pod­sje­ća na biv­šu Ju­go­sla­vi­ju. Sva ta si­tu­a­ci­ja re­flek­tu­je se i na Izra­el, gdje če­sto sti­žu ra­ke­te iz Si­ri­je i ne­mi­ri uzro­ko­va­ni uza­vre­lom si­tu­a­ci­jom.
Dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja Fi­li­pa Vu­ko­sa­vo­vi­ća go­vo­ri o naj­ra­ni­jim za­ko­no­dav­nim tek­sto­vi­ma u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva ko­ji su na­pi­sa­ni na su­mer­skom je­zi­ku, kli­na­stim pi­smom, pa ni­je ni ču­do što je me­đu broj­nim Izra­el­ci­ma baš on bio di­rek­tor i glav­ni ku­stos Mu­ze­ja bi­blij­skih ze­ma­lja u Je­ru­sa­li­mu.
– Bi­ti ku­stos u mu­ze­ju zna­či bi­ti iz­lo­žen ra­zno­ra­znim te­ma­ma i ima­ti pri­li­ku da se na­u­če, ali i ot­kri­ju broj­ne stva­ri. Ra­dio sam mno­ge isto­rij­ske iz­lo­žbe, re­li­gij­ske po­stav­ke. Sa­mo jed­na od njih, ko­ja se od­no­si­la na Ba­bi­lon­sko iz­gnan­stvo i iz­gnan­stvo iz dru­gih ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka pre­ma Ba­bi­lo­nu u 6. vi­je­ku p.n.e. oku­pi­la je pre­ko 200.000 po­sje­ti­la­ca. Što vi­še učim, to vi­še i shva­tam ko­li­ko ma­lo znam i za­to se stal­no usa­vr­ša­vam. To je po­sao ko­ji mi otva­ra oči, ko­ji ra­dim sa lju­ba­vlju i ši­ri vi­di­ke – pri­ča dr Vu­ko­sa­vo­vić.
Raz­log za pro­mje­nu po­slov­nog okru­že­nja, po­red že­lje da se iz­u­ča­va ne­što no­vo, bio je mo­ti­vi­san i pod­ne­bljem sa ko­jeg po­ti­če:
– Ro­đen sam na mo­ru. Ha­i­fa je grad sli­čan Ba­ru. Ima mo­re, do­sta pla­ža, lu­ku. Tu sam pot­pu­no pro­mi­je­nio oblast is­tra­ži­va­nja u od­no­su na Mu­zej bi­blij­skih ze­ma­lja i na­i­šao na no­ve na­uč­ne iza­zo­ve. Iz­u­ča­va se po­mor­ska isto­ri­ja Me­di­te­ra­na, od Tur­ske, pre­ko Si­ri­je, Izra­e­la, Li­ba­na i Egip­ta.
Po­red svog plo­do­no­snog na­uč­nog ra­da, dr Fi­lip Vu­ko­sa­vo­vić je če­sto an­ga­žo­van kao van­red­ni pro­fe­sor na ugled­nim ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma i pre­da­vač na vi­so­ko­škol­skim usta­no­va­ma ši­rom Evro­pe.
D.S.


Dje­tinj­stvo pro­veo u Uli­ci mar­ša­la Ti­ta

Vu­ko­sa­vo­vić je ro­đen je u Ba­ru, dje­tinj­stvo je pro­veo u Uli­ci mar­ša­la Ti­ta i ro­di­telj­skoj ku­ći u Su­to­mo­ru, a ško­lo­va­nje i ži­vot na­sta­vio u Be­o­gra­du, gdje jer za­vr­šio Prav­ni fa­kul­tet. No, Cr­nu Go­ru je Fi­lip če­sto po­sje­ći­vao i uvi­jek joj se sa istom če­žnjom i že­ljom vra­ćao.
– Od to­ga gdje smo i či­me se ba­vi­mo, bit­ni­je je ono što je u sr­cu, a to je moj rod­ni Bar – ka­že Fi­lip i na­vo­di da čim stig­ne, pr­vo što ura­di je po­sje­ta gro­blju na ko­jem po­či­va nje­gov otac – ge­ne­ral Ra­ško Vu­ko­sa­vo­vić, obi­la­zak oče­ve ka­me­ne ku­će u se­lu So­to­ni­ći i cje­lo­dnev­ni bo­ra­vak na Ska­dar­skom je­ze­ru.
– Ve­o­ma mi je va­žno da že­ni ko­ja je Ame­ri­kan­ka i kćer­ki Da­ni­ci, ro­đe­noj u Izra­e­lu,po­ka­žem Cr­nu Go­ru, na­šu kul­tu­ru, lju­de, ze­mlju, isto­ri­ju. Lju­bav pre­ma Cr­noj Go­ri je ne­ka vr­sta op­se­si­je i ma gdje da se na­la­zim pri­čam o svo­joj po­ro­di­ci, o isto­ri­ji svo­je fa­mi­li­je – is­ti­če on.